Sa nestrpljenjem je 60 radnika društvene firme “ITES Rilon–Lorison” iz Odžaka nedavno iščekivalo odluku Privrednog suda u Somboru koji je trebao da odluči da li će prihvatiti ponuđeni plan reorganizacije proizvodnje ili doneti odluku o bankrotu ove firme. Na zadovoljstvo radnika, odluka suda je bila pozitivna, a da tako bude u dobroj meri je doprinelo i nekoliko najvećih poverilaca, koji su se uverili da ovo preduzeće ima uslova da opstane na tržištu i postepeno ispliva iz teškoća. Oni su dali “zeleno svetlo” za usvajanje plana reorganizacije po kome “Rilon-Lorison” ima obavezu da do 1. jula 2016. godine vrati sve dugove poveriocima, a oni iznose 38.000.000 dinara.

Ključna stvar koja je išla u prilog ovog preduzeća je to što se nakon stečaja uspela pokrenuta proizvodnja. Tome su u dobroj meri doprineli višedecenijski dobri poslovni odnosi sa poznatim proizvođačem tepiha “Sintelonom”. U želji da pomognu svojim starim partnerima, Bačkopalančani su odžačkoj firmi ponudili da za njih radi doradne ili tzv. lon poslove. Oni su obezbeđivali potrebne sirovine, a “Rilon-Lorison” im je isporučivao sintetička vlakna. Tako je svakog meseca iz proizvodnih pogona u Odžacima izlazilo 100 tona štapel vlakna i 20 tona filamenta, koje u “Sintelonu” koriste za izradu tepiha. Tražnja se ove godine povećala za oko 17 procenata, pa će do kraja 2012. biti isporučeno 200 tona štapel vlakna više nego prošle godine.

– Vrlo smo zadovoljni saradnjom sa “Sintelonom”. Sve funkcioniše onako kako je to ugovorom predviđeno. Oni nam na vreme plate za naš rad, tako da možemo redovno izmirivati svoje obaveze prema radnicima i uplaćivati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Nastojimo da redovno servisiramo i sve naše obaveze prema poveriocima koje mesečno iznose nepun milion dinara. Pošto imamo mogućnosti da povećamo proizvodnju filamenta, jer u ovom trenutku koristimo samo petinu naših proizvodnih kapaciteta, naš naredni cilj je pronalaženje novih kupaca što možemo učiniti u nekim bivšim jugoslovenskim republikama. Da bismo u tome uspeli, nastojimo da uz dobar kvalitet snizimo i cenu koštanja svojih proizvoda. Tu pre svega mislimo na konac za kojim postoji sve već tražnja – kaže direktor Milorad Breka.

Trenutno u firmi radi 51 stalno zaposleni radnik, dok je njih devet primljeno na određeno vreme. Redovno primaju platu koja u proseku mesečno iznosi 24.000 dinara. Prošle godine bruto promet je iznosio 288 miliona dinara, a ove godine će sigurno premašiti 300 miliona.

Istovremeno sa ovim poslovima, menadžment firme nastoji da pronađe strateškog kupca, jer je privatizacija ove, još uvek društvene firme, neizbežna.

– Imamo svi motiva da radimo, ali nam je problem što nam poslovne banke ne daju kredit kako bismo došli do obrtnih sredstava, a odobravaju ih običnim samostalnim trgovinskim radnjama. Imamo i neke radnike koji bi mogli ići u penziju, a mi u ovom trenutku ne možemo da im obezbedimo zakonom predviđenu otpremninu. Sve nam to otežava poslovanje, ali verujemo da ćemo isplivati iz ovih nevolja – kaže Breka.

Po svemu sudeći sa “Rilon–Lorisonom” se neće desiti ono što je pogodilo ostalih pet preduzeća koja su nekada uspešno poslovala u okviru “ITESA” a.d. U poslednjih pet godina, jedno po jedno preduzeće je bankrotiralo, a mašine i oprema su prodavane kao staro gvožđe.