Odavno su vetrenjače Branislava Savića iz Deronja postale simbol ovog mesta, poznatog po dobroj ciganskoj muzici, ali i po vrednim paorima koji umeju da iskoriste sva svojstva kvalitetne zemlje kojom obiluje atar ovog sela.

Ovaj po struci mašinski inženjer, koji je radio u Australiji deceniju i po, dobro je na tom kontinentu naučio kako se racionalno koriste sve mogućnosti pri obradi zemlje. Pored toga što radi 26 jutara zemlje, Savić ima i voćnjak koji se prostire na šest jutara. Na dve trećine su zasađene kvalitetne sorte bresaka koje prodaje na tržištu, dok se na ostatku nalazi vinograd od čijeg grožđa pravi kvalitetno crno vino samo za lične potrebe.

U sredini ograđenog voćnjaka, koji može služiti za primer, nikle su i dve vetrenjače koje izazivaju pažnju i ljubopitljivost onih koji ih prvi put spaze, kada se ulazi u Deronje iz pravca Bača i Bačke Palanke. Prvu je sagradio još pre više od dve decenije i kapacitet joj je 120 litara vode u minutu. Veća vetrenjača koju je napravio pre pet godina ima propeler u prečniku od osam metara, dok je visina stuba nepunih jedanaest metara. Koristeći vetar ovaj mehanizam pokreće pumpu koja može izvući iz zemlje i do 500 litara vode u minutu. Na ovaj način Savić zaliva svoj voćnjak koji je sav premrežen plastičnim cevima. Obe vetrenjače se pokreću tako što se propeler dovede u smer vetra, a isključuju se stavljanjem u bočni položaj u odnosu na vetar. Vetrenjače imaju ugrađene regulatore koji ne dozvoljavaju da broj obrtaja u minutu bude veći od 60, jer bi to sigurno dovelo do havarija. Kad nema vetra onda nema ni rada, a dovoljan je samo jedan metar u sekundi da bi one radile.

– Trebalo mi je dosta strpljenja, eksperimenata, znanja i iskustva dok nisam usavršio rad svoje prve vetrenjače. Sa izgradnjom druge nisam više imao mnogo problema, iako je i tu trebalo obaviti dosta filigranskih radova, kako bi se sve sklopilo na najbolji mogući način. Upoređujući ih sa nekim švapskim žitnim vetrenjačama, mogu sa zadovoljstvom da kažem da moje nisu ništa slabije. Često su mi dolazili mnogi koji su želeli da ih prave, ali kad sam im ukazivao na sve probleme koji to prate, odustajali su brzo. Bilo bi dobro kada bi ih imali više, jer sa ovim svojstvima one su pogodne i za proizvodnju struje. Država bi to trebalo da stimuliše, jer bi se to sasvim sigurno brzo isplatilo. Na zapadu se one koriste maksimalno – kaže Savić.

Ovaj zaljubljenik u prirodu kaže da mu se ova investicija isplatila, iako ga je poslednja vetrenjača koštala oko 25.000 evra. Iako se ne sme smetnuti s uma dobit, može se za njega reći da je on „umetnik radi umetnosti“, koji ističe da je prilikom konstruisanja i postavljanja svojih izuma uživao i stekao nova znanja koja se ne mogu kupiti nigde.