Puno posla ovih dana imaju pčelari za koje je ovo najznačajniji deo godine, jer od toga koliko su dobro pripremili košnice u martu i aprilu, zavisi im cela sezona.
I pčelar Goran Čuturilo iz Bačkog Gračaca je lepo vreme iskoristio da se pripremi za prvu pašu, za njega će to ove godine biti uljana repica. Pčelarstvom se bavi 35 godina i trenutno ima 130 društava. Seleći je pčelar i prati uglavnom sve paše, a ima i pčelarsku prikolicu sa 48 košnica.
– Zbog uljane repice ću ove godine morati preći pedesetak kilometara sa svojim košnicama. Posle toga dolazi bagrem i njegova paša. Toga nešto ima u našoj opštini, ali slabije. Zbog toga za tu pašu moram da selim košnice još dalje. U Vojvodini koja je malo oskudnija bagremom je verovatno najznačajnija paša suncokretova, pošto je najizdašnija i najduže traje – kaže Čuturilo.
Posle prošlogodišnje loše godine za pčelarstvo, očekivanja su pre početka nove sezone bila velika. Zima je bila blaga i pčele su lepo počele da se razvijaju. Međutim, dva hladna talasa u aprilu uticala su da pčele stanu sa zaleganjem i tako su izgubile tu neku početnu prednost koju su imale u februaru i martu. Mraz je oštetio i voćke, zbog čega će i voćari pretrpeti štetu.
– Klima je jedan od bitnijih faktora koji utiče na način pčelarenja. Svaki pčelar mora da se prilagođava datoj godini, tako da nešto što pročitaš u knjizi i što je možda vredilo za ovu godinu, ne važi za sledeću. Nekad neke paše počinju ranije, nekad kasnije i to od nas pčelara zahteva da se stalno prilagođavamo vremenskim uslovima – ističe naš sagovornik.
Voćna paša je prva, posle toga dolazi uljana repica pa bagrem. Sledi lipa, zatim suncokret, i to su najznačajnije paše na našem podneblju.
Pčelari i koronavirus
Zbog zabrane kretanja, stariji pčelari ne mogu da obiđu svoje pčelinjake u ključnom mesecu za pčelarstvo. I mlađi pčelari imaju problem da organizuju rad na pčelinjaku zbog policijskog časa, ali njima je već lakše da se snađu.
– Pčelarima bi faktički bila potrebna celodnevna dozvola za kretanje, jer se neki poslovi moraju odraditi u vreme zabrane kretanja. Selidbe i premeštanje košnica se uglavnom rade noću. Onda se mora pribaviti dozvola za kretanje u vreme policijskog časa, a tu je do sada bilo problema jer nekad sajt gde se predaju zahtevi bude preopterećen. Poznato je da pčelari na pčelinjak idu uglavnom sami i mislim da bi, pre svega, trebalo omogućiti starijim pčelarima kretanje, bar u vreme policijskog časa kada nema drugih ljudi – kaže Goran Čuturilo.
Prolećni pregled košnica i pripremu za prve paše najlakše su obavili oni koji pčelinjak zimi drže unutar okućnice. Zbog lepog vremena u februaru i martu pregledi su počeli dosta ranije nego prethodnih godina.
Med je sada jako tražen, zbog njegovog značaja za podizanje imuniteta i borbu protiv virusa, a cene se nisu menjale. Ipak, zbog trenutne situacije i zatvorenih pijaca, med je bilo teže prodati i zato su se mnogi pčelari odlučili da rade dostavu na kućne adrese.
